Новости

ÆХСÆРДЗАУÆНИ

 

1971 анзи рухӕни мӕйи фиццаг хуцаубони Донифарси скъоладзаутӕ исфӕндӕ кодтонцӕ ӕхсӕрдзауӕни фӕццӕун. Сабийти сӕ ниййергутӕ гъӕдӕмӕ нӕ уагътонцӕ, сӕ хӕццӕ хестӕртӕй ку неке цудайдӕ, уӕд. Еци хестӕри «халӕ», биццеути ардудӕй, мӕнмӕ ӕрхаудтӕй. Нӕ фидӕ ку базудта, исарази дӕн, уой, уӕд ма мин еу ихӕс равардта — хӕрӕг исефтиндзӕ ӕма ибӕл гъӕдӕмӕ бадгӕ фӕццо, фӕстӕмӕ ба ибӕл уести уаргъ рахӕссӕнӕ, цӕмӕй зумӕги дуармӕ нӕ фонси кӕвдӕстӕ барӕвдзитӕ кӕнӕн. Нӕ хӕццӕ ма нӕ устур фиййаугуй ракодтан ӕма игъӕлдзӕгӕй ӕхсӕрдзауӕн кӕнунмӕ рараст ан.

Æхсӕрӕ гъӕдӕмӕ ку бахъӕрттан, уӕд сабийтӕй еуетӕ ӕхсӕртӕ тонун райдӕдтонцӕ, иннетӕ ба мӕ хӕццӕ, адагӕмӕ хӕстӕгдӕр, сӕ цуд кодтонцӕ. Уестӕ кӕнун мӕ ке гъудӕй, уомӕ гӕсгӕ агурдтон, лагъз уестӕ кӕми ракодтайнӕ, уӕхӕн рауӕн. Надбӕл уӕхӕн рауӕн иссердтон. Хӕрӕгбӕл уӕргътӕ ӕвӕрунмӕ дӕр си хуарз фадуат адтӕй, удта ӕ ниббӕдтунмӕ дӕр. Хӕрӕги хъурбӕл бонс бабастон. Къотӕрбӕл ӕй федар баст кӕнун райдӕдтон. Мӕ къохмӕ фӕрӕт райстон ӕма мӕ кӕстӕр ӕнсувӕр — Аликмӕ дзорун:

—Уартӕ еци ӕхсӕрӕ къотӕрбӕл ӕставд, дӕргъеццон ӕхсӕртӕ зайуй ӕма цалинмӕ иннетӕ нинӕгътӕ ӕма лискъӕфтӕ хуӕрунцӕ, уӕдмӕ сӕ ратонӕ.

Къотӕри алливарс бӕрзонд пурусатӕ ке адтӕй, уомӕ гӕсгӕ Алик уордӕмӕ ӕ нифс нӕ бахаста. Æма фӕстӕдӕр куд рабӕрӕг ӕй, уотемӕй раст бакодта.

Кӕсун ӕма нӕ куй адагӕй фӕстӕмӕ ӕрбауайуй. Курӕнтти дони ку банадӕй ӕма мах ку нӕбал уидта, уӕд нӕмӕ фӕстӕмӕ дзӕлвӕй ӕрбахъӕрттӕй. Куддӕр мӕ размӕ ӕрбацудӕй, уотӕ ӕхе ниццагъта ӕма мин мӕ цӕсгонбӕл дони ӕртӕхтӕ ӕрбакалдта. Æз и куйбӕл куддӕр фӕгъгъӕр кодтон, рандӕ мӕ разӕй, зӕгъгӕ, уотӕ дин мӕ рази ӕхсӕрӕ къотӕри хурфи арс богъ-богъгӕнгӕ ӕ фӕстаг къӕхтӕбӕл ислӕудтӕй. Абони хузӕн ма гъуди кӕнун ӕ ӕрттевгӕ тар цӕститӕ, удта лӕугӕй арс мӕнӕй устурдӕр ке адтӕй, уой.

Хӕрӕг арсӕй фӕттарстӕй ӕма, ӕ бӕттӕни дӕргъцӕ куд амудта, уотӕ пихси балӕстӕй.

Сабийтӕ мӕн бӕрнӕхсти ке адтӕнцӕ, уомӕ гӕсгӕ, ӕвӕдзи, нӕ фӕттарстӕн ӕма сӕбӕл фӕгъгъӕр кодтон:

— Ледзетӕ гъӕу ӕрдӕмӕ! — зӕгъгӕ.

Мӕхуӕдӕг фӕрӕти гъӕдӕбӕл дууӕ къохемӕй ниххуӕстӕн ӕма ’й бӕрзонд, цӕвун ӕрвонг исистон. Мӕ сӕри уӕхӕн гъуди фӕззиндтӕй:

«Æ тӕккӕ сӕри астӕу ин фӕрӕт ниссадзон ӕма кӕд уотемӕй фендзуг уидӕ. Æз ба ӕй еци рӕстӕг, дӕлӕмӕ, билӕй расхуайдзӕнӕн. Ка ’й зонуй, билӕй нин еумӕ хаугӕ ку рауайа, удта, зӕгъун, мӕ къохтӕй пурусатӕбӕл дӕр фӕххуӕцдзӕнӕн ӕма мӕхе бауорамдзӕнӕн, арс ба адагӕмӕ рахаудзӕй».

Цӕйбӕрцӕ рӕстӕг рацудӕй еци гъудитӕбӕл, уой абони дӕр нӕма зонун. Фал мин мӕ пълӕнттӕ арс ӕхуӕдӕг фехалдта. Æ фӕстӕгутӕбӕл лӕугӕй, фӕккиудтӕй ӕма, куййӕрдӕмӕ рахаугӕй, ӕ къӕхтӕбӕл ислӕудтӕй.

Фӕрӕт мӕ сӕрмӕ бӕрзонд ке фӕххастон, ниццӕвон ӕй, зӕгъгӕ, еци фӕндон исӕнхӕст кӕнун ба мӕ нӕбал бафӕндӕ адтӕй, уомӕн ӕма арсӕн ӕ сӕр ниццӕвуни фадуат нӕбал адтӕй. Æ къилдун ниццӕвгӕй ба нӕхецӕн фуддӕр адтайдӕ.

Арс куййи рдӕмӕ ку ракиудтӕй, уӕд ибӕл куй исрӕйдтӕй. Куййи рӕйдт арси зӕрдӕмӕ уотӕ нӕ фӕццудӕй ӕма ’й адагӕ ӕрдӕмӕ басурдта.

Æз хӕрӕги пихсӕй раласун бавзурстон, фал мин ку нӕ бакумдта, уӕд ин ӕ бӕттӕн фӕрӕтӕй фӕххаун кодтон ӕма ’й фӕууагътон. Хурдзинтӕ ӕма къӕзбитӕ куддӕр мӕ къохмӕ фелвастон, уотӕ мӕ сӕргъи нӕхе 13 анздзуд Амур ӕрбалӕудтӕй ӕма мӕмӕ дзоруй:

— Ци фӕцӕй арс? Хӕстӕгмӕ ӕй ӕз дӕр ку фӕййининӕ, уотӕ мӕ хъӕбӕр фӕндуй. — Æз Амури мӕ разӕй фӕккодтон ӕма иннӕ сабийти хӕццӕ ӕндӕссар надбӕл гъӕуӕрдӕмӕ фӕрраст ан. Еу 40 метри ку ӕрбауадан, уотӕ нӕ фӕсӕ цидӕр пихсгъӕр исигъустӕй. Ракастан фӕстӕмӕ ӕма фӕууидтан дуггаг арс, сӕрӕй бунмӕ, пихсити адагӕмӕ куд ниссуффут кодта, уой. Аци арс, ӕвӕдзи, фиццагӕн е ’нкъай адтӕй.

Æрситӕй ку райзол ан, уӕд ӕрлӕудтан ӕма еу устур дори сӕрмӕ исхизтан. Кӕсӕн, ӕма нӕ хӕрӕг, уасгӕй, нӕхе ӕрдӕмӕ ӕрбаледзуй.

Нӕ зӕрдӕ ма айдагъдӕр и куймӕ ӕхсайдта. Фиццагидӕр ӕй берӕ уарзтан, дуггагӕй ба нæ арсӕй фӕййервӕзун кодта. Еу сахатти ӕрдӕг ку рацудӕй, уӕд нӕ куй дӕр разиндтӕй. Æрситӕбӕл хъӕбӕр идӕрдтӕбӕл ӕрзелгӕй ӕй бӕрзондмӕ исуидтан ӕма имӕ фӕдздзурдтан.

Æхсӕрдзаути ба кӕд арс никъкъулумпи кодта, уӕддӕр сӕ куст нӕ ниууагътонцӕ ӕма ӕхсӕрӕйдзаг хурдзинтӕ сӕ хӕдзӕрттӕмӕ ӕрбахастонцӕ.

Тамати Таймураз