• Главная
  • Уӕхӕн ӕгъдау ихалӕг адӕмтӕбӕл нӕ хестӕртӕ «хъоди» кодтонцӕ

Новости

Уӕхӕн ӕгъдау ихалӕг адӕмтӕбӕл нӕ хестӕртӕ «хъоди» кодтонцӕ

Ӕхсӕнадон цардӕй

 

Уӕлмӕрдӕ  - цитгин бунат, кӕцимӕ ни алкедӕр ӕрбацӕуй ӕ хеуонтӕ, хӕстӕгутӕ, ӕ хуарз зонгитӕ ӕма лимӕнтӕн уӕлдай хатт кадӕ искӕнунмӕ, евгъуд рӕстӕгути син сӕ цард ӕма сӕ ном ӕримисунмӕ ӕма уонӕн еунӕг Хуцауӕй се ʹносон дуйнейбӕл дзенети бунат ракорунмӕ. Уӕдта ӕрмӕст уотӕ нӕ, ами алли адӕймаг дӕр райхалуй ӕ зӕрди ӕнкъарӕнтӕ, ӕхе цардӕй дӕр хатдзӕгтӕ кӕнгӕй. Балӕдӕруй, цард абонӕй исонмӕ ке ӕй ӕма ӕй ке гъӕуй рӕсугъдӕй бацӕрун, куд фулдӕр, уотӕ хуӕрзти цӕун дӕ фалӕмбулай цӕрӕг адӕмтӕн ӕнӕхийнӕ, ӕнӕсайд цардӕй.

 Гъе, фал… Хатгӕй лӕг деси бацӕуй уӕхӕн адӕмтӕбӕл, кӕцитӕмӕ еунӕг Хуцауи тас дӕр нӕбал уогӕй ескӕмӕн зин искӕнун «сӕ уод, сӕ цӕстӕ», зӕгъгӕ, нӕ дигорӕмӕ загъдӕн куд баизадӕй, уотӕ кӕмӕн фӕууй.

мусор

Ӕма бабӕй мӕнӕ уомӕн цардӕвдесӕн ӕрӕги Чиколай дӕллаг синхи уӕлмӕрдӕй интернетти тугъдади ци равдист (видеоролик) рапарахат ӕй, нӕ еу дӕр хизт кӕмӕй нӕй, берӕ уа, е минкъий фӕццӕрӕ, уӕддӕр нӕ фӕстаг кумӕ цӕуй нӕ алкӕмӕн дӕр, еци рауӕнӕй. Устур фӕдеси хабарау бабӕй, ӕ маст ӕма ӕ зӕрди рист нӕбал ниууорамгӕй, ӕй адӕми тӕрхонмӕ рарвиста телефонтӕмӕ, ами, уӕлмӕрди фӕлгонцадӕ, ӕ кӕдзосдзийнадӕ ӕма ӕгъдаубӕл дзуапп дӕдтӕг Гуӕцӕлти Солтан.

 Цӕветтонгӕ, Хуцауӕй дӕр нӕ тӕрсгӕй, кедӕр дорзӕрдӕ, дин дӕр ӕма ӕфсӕрмидзийнадӕ дӕр кӕмӕ нӕййес, уӕхӕн адӕймаг, (ӕнӕмӕнгӕ ӕхсӕви тари, ӕндӕр бонигон куд бандиудтайдӕ уӕхӕн фудраконддзийнадӕ исаразун?), ӕрбахаста уӕлмӕрди хурфи ци контейнер ивӕрд ес, уордӕмӕ аллихузон цъумурдзийнӕдтӕ,  маргъи хуӕдмӕлтӕ ӕма уони хурфидзаумӕутти баркъитӕ, кӕцити

ӕсмагӕй уӕлмӕрди фалдзосмӕ бацӕуӕн нӕбал адтӕй аци фур тӕвдӕ рӕстӕгути. Ӕма ма дзӕгъӕл куйтӕн уӕд ӕндӕр куст ци адтӕй? Ниххӕлеу сӕ кодтонцӕ ӕд пакъу ӕд хуӕдмӕлтӕ идӕрдти, циртити уӕнгӕ дӕр.

«Цӕхӕн адӕймаг ӕй Хуцауи размӕ ейӕ! Кӕд адӕмӕй не ʹфсӕрми кӕнис, уӕддӕр Хуцауӕй фӕттӕрсӕ, кадӕр дӕ, уӕддӕр! Цӕхӕн воспитаний, цӕхӕн ӕхсӕнади цума исистур дӕ, фудгӕнӕг?! Гӕр, кӕрӕдзей нимайун, кӕрӕдземӕй ӕфсӕрми кӕнуни лӕгигъӕдӕ  ӕгириддӕр нӕбал ес адӕнмӕ?!  Мӕнӕ нӕ кадгин, нӕ курухон хестӕртӕ, нӕ цардгъӕуагӕ бӕдӕлдтӕ ци цитгин рауӕни ӕнцӕ, уордӕмӕ дӕ «мусортӕ» ӕрбахӕссисӕ….  Ӕма е еунӕг аци хатт ку уайдӕ. Ами контейнер ӕвӕрд ӕй веноктӕ, дидинӕгдӕндтӕн, уӕлдай кӕрдӕгутӕн. Уотемӕй ба, бакӕсетӕ хуарз адӕм, хӕдзайрон кӕлӕфхуӕлцӕй си ци нӕййес контейнери хурфи. Гӕр, Чиколай алли гъӕунгбӕл дӕр ку цӕуй бугъласӕн машинттӕ. Ӕви е сӕрмагондӕй конд ӕрцӕуй адӕми нервтӕй гъазунмӕ?

 

Исон нӕ гъӕуи ес устур содзагкаг зиан. Цума ни ци зӕгъдзӕнӕнцӕ ардӕмӕ ӕрмӕст гъӕуӕй нӕ, фал ӕндӕр рауӕнтӕй ӕрцӕуӕг адӕмтӕ ба?! Алли бон дӕр ардӕмӕ хӕдзӕрдтӕй хаст цӕуй аллихузон бугъӕ. Кадӕр дӕ, ӕдӕ ӕдзӕсгон, ӕнӕдин, ӕнӕхуцау адӕймаг! Мӕлгӕ никкӕнӕ уой бӕсти», - зӕгъуй, ӕ маст нӕ уорамгӕй, Гуӕцӕли - фурт ӕнгъӕлдзауӕй, зӕгъгӕ, кӕд аци хатт ба ӕ фӕдес гъӕр ескӕмӕ багъаридӕ.

Куд зонӕн, уотемӕй алли анз дӕр нӕ уалдзӕг райдайӕн, уӕлмӕрди медӕгӕ ӕррӕстӕ хумӕтӕги уагӕвӕрдтӕ ка ихалуй, уонӕмӕ фӕдздзурдтитӕй. Фал… Куд фӕззӕгъунцӕ, уотӕ - «губур адӕймаги ӕрмӕст цирт исраст кӕнуй». Беретӕ ами ӕрмӕст дӕр сӕхе циртитӕ ракӕдзос кӕнунӕй уӕлдай неке сагъӕс бал фӕккӕнунцӕ, сӕ хъамилтӕ, косӕн дзаумӕудтӕ сӕ цирти фалӕмбулай хӕлеуӕй ниууадзгӕй, синхаг циртитӕмӕ сӕ бакалгӕй.

Мӕнӕ бабӕй еу уӕхӕн адӕймаг, алли хатт ӕ хеуӕнтти бугъӕ ӕма сор хъамилти буни ка баййафуй, е ӕрбадзурдта фӕстаг

мадзалӕн «Ирӕф»-и газетти уацхӕссӕгмӕ, цӕмӕй бабӕй радон хатт газет фӕсседа нӕ гъӕути цӕргутӕмӕ ӕма си ракора, цӕмӕй алкедӕр ӕхемӕ райса ихӕс ӕма ӕ хеуони цирти бугъӕ ма хӕлеу кӕна иннӕ циртитӕбӕл, фал сӕ хӕсса контейнертӕмӕ, сӕрмагонд бунӕттӕмӕ. Етӕ уой туххӕн конд ӕнцӕ, балӕдӕрун афонӕ нин ӕй е. Еба ни нӕ рамӕлӕг хеуӕнттӕ дӕр боз уонцӕ, ӕма еци ӕгъдауихалгути хеуӕнтти дӕр маке «рӕгоса» мӕрдтӕмӕ.        

  «Бакӕсетӕ мӕнӕ ауӕхӕн нивӕмӕ, ӕма ин, газеткӕсгутӕ, сумах фӕууотӕ тӕрхонгӕнӕг. Ка кӕмӕй ци ихӕс даруй алли хатт еци бугъӕ ӕ циртитӕй кӕдзос кӕнунмӕ? Ами сӕ ци адӕмтӕ никкалдтонцӕ, уонӕн сӕ гъӕуама ка фӕххӕсса контейнери уӕнгӕ? Цӕуис дӕ хеуӕнтти циртитӕ кӕдзос кӕнунмӕ, уӕд фӕххӕссӕ дӕ хӕццӕ баркъи, е голлагӕ. Дӕ бон ӕй ку не ʹсуа контейнери уӕнгӕ фӕххӕсун, уӕд ӕй ӕнгомӕй ниууадзӕ цирти рӕбун. Ес нӕмӕ алли уӕлмӕрди дӕр «кӕсгутӕ – смотритель» - тӕ ӕма ӕй е бунатмӕ фӕхъхъӕртун кӕндзӕнӕй.  Ӕндӕр, ацал-ауал анзи ӕз кӕмӕй ихӕс дарун еске цирти бугъӕ алли хатт хафун ӕма хӕссунӕй?   

Сӕрмагондӕй байхуӕрсун уомӕн адӕймаг дӕр, бафедун ин ӕхца, ӕма мӕхуӕдӕг ӕ хӕццӕ, уойбӕрцӕ кустаг си фӕууй. Гӕр, нӕхе дингун дӕр ку хонӕн, нӕ къохтӕ ку исесӕн Хуцаумӕ ковгӕй, уӕд куд кӕнӕн не ʹмхузон адӕмтӕн зин, уӕлдайдӕр ауӕхӕн цитгин бунати гъуддагӕй? Ӕви «Фӕдес!!!» нигъгъӕр кӕнӕн ӕма нӕхе фӕхходуйнаг кӕнӕн?

Седун нӕ гъӕуи сӕргълӕугутӕмӕ. Тагъд уодзӕнӕй гъӕуӕмбурд. Ӕвӕдзи си ахсгиаг фарстатӕ ӕвӕрд уодзӕнӕй адӕми царди фӕдбӕл. Корун ӕма аци фарста хаст ӕрцӕуӕд нӕ гъӕуи цӕргути тӕрхонмӕ». Нӕ зӕрдӕ дардзинан бӕрзонд трибунӕй фӕдздзурд хуӕздӕр багъардмӕ адӕми зӕрдитӕмӕ», - финсуй нӕмӕ нӕ газетти еудадзуг кӕсӕг, Чиколай цӕрӕг Бабочити Беллӕ дӕр.

Ӕма Хуцау зӕгъӕд Гуӕцӕлти Солтан ӕма Бабочити Белли

радзубанди уӕхӕн дорзӕрдӕ адӕмти  зӕрдити куд ниууадза арф фӕд ӕма куд исонцӕ ӕхсӕнади рӕсугъд царди уагӕвӕрдтӕ ӕнхӕсткӕнгутӕ.

                                                                   Чихтисти Риммӕ

                   Хузистити: Чиколай дӕллаг синхи уӕлмӕрди

контейнери уавӕр ӕрӕги;

Чиколай зӕронд уӕлмӕрди еуӕй - еу

рауӕнти уавӕр абони.