• Главная
  • Æ рохс ном цæрдзæнæй адæмти зæрдити

Новости

Æ рохс ном цæрдзæнæй адæмти зæрдити

Номерæн

                      

     Тагъд æнхæст кæнуй 40 бони, кæдæй нин æгъатæр мæлæт не ΄хсæнæй тухтона ракодта нæ уарзон хеон, мугкаги медæгæ алкæмæн дæр хæстæг æнсувæреуæг ка фӕккодта, кӕстӕр фӕлтӕртӕ имонауӕй баба ке худтонцæ æ фæлмæн уарзт æма рæвдудтити фæрци, еци Цохъти Нох Умæтий фурти.  

   Нох райгурдæй 1943 анзи 10 маййи. Адтæй, тугъди сувæллæнттæ ке фæххонæн, еци фæлтæрæй. Исгъомбæл æй хумæтæг зӕнхкосæг бийнонти астæу кустуарзон æма æгъдаугин кæстæрæй. Зудта хестæрæн балæггадæ кæнун, æмбалмæ багъæуаги усхъæ бадарун. Скъола каст фæууни фæсте ӕма ӕ граждайнаг ихæс Советтон армий рæнгъити цитгинӕй бафедгӕй ба ахурмӕ бацудӕй Хуӕнхон аграрон техникуммӕ ӕма райста агрономи дӕсниадӕ.

   Фал царди фӕззелӕнтӕ аллихузитӕ фӕуунцӕ адӕймагӕн. Ӕма, кӕд Цохъи - фурти нисани адтӕй ӕ ниййергутӕ ци зӕнхи кустӕй сӕ берӕ сувӕллӕнттӕ исхастонцӕ, рӕдауӕй син ӕ сойнӕй хай ка кодта царди хуасӕн, уобӕл кусти ӕ лӕгигъӕдтӕ бавдесун, уӕддӕр ӕ царди хуӕздӕр ӕнзтӕй дзӕвгарӕ ба иснивонд кодта шофери дӕсниадӕн ӕма еци еу рауӕн – нӕ райони фонсдарунади къабази ахсгиаг кустуат «Ветлечебници» фӕккуста 52 анзи.

   Нох кусти медӕгӕ алкӕддӕр адтӕй еузӕрдион. Ӕрмӕст шофир нӕ адтӕй ами, фал кӕмидӕр багъудайдӕ е ’нхус, уоми, фиццӕгти хӕццӕ. Зийнадӕ некӕд нецӕмӕ кодта. Уӕдта имӕ иссӕй устур фӕлтӕрддзийнадӕ дӕр фонси незтӕ ӕвзарун ӕма син ӕнхусдзийнадӕ дӕдтунмӕ. Куд искурдиадгун ветеринарон косӕг, уотӕ Нох еудадзуг фӕууидӕ ветеринарон дохтиртӕ ӕма фельдшерти хӕццӕ куд ӕхсӕнадон, уотӕ цӕргути фонсбӕл вакцинӕ ӕфтауни кусти дӕр. Беретӕ ӕй ӕнгъӕлгӕ дӕр фӕккӕниуонцӕ фонси дохтир.

   Дзӕвгарӕ рӕстӕгути Нох разамунд лӕвардта кустуати профцӕдеси комитеттӕн. Советтон царди рӕстӕги, уӕдта ма уой фӕсте дӕр, архайдта ӕ байвӕрд хӕссунбӕл дзӕбӕхгӕнӕни специалисттӕн уолӕфӕн бунӕттӕ ӕма санаторитӕмӕ путевкитӕ, ести ӕнхустӕ мадзал кӕнунбӕл. Ӕма ин ӕ еци хъӕппӕресӕн аргъгонд дӕр ӕрцӕуидӕ куд кустуатӕн ӕхе, уотӕ райони ӕма республики разамунди ӕрдӕги грамотитӕ, арфи гӕгъӕдитӕ, зӕрдӕбӕл дарӕн лӕвӕрдтӕ ӕма ӕхцай премитӕй.

   Нох царди медӕгӕ дӕр адтӕй ӕнӕхийнӕ, ӕргомдзурд, фал фӕлмӕнзӕрдӕ ӕма игъӕлдзӕг, уадзимисӕ адӕймаг. Хестӕрӕн уарзта ӕгъдау радтун, кӕстӕри раст надбӕл райаразун. Фал нивтӕ ӕма амӕндтӕ алкӕмӕн ӕмхузон нӕ рауайунцӕ. Кӕд ӕригон лӕхъуӕнмӕ дӕр адтӕй берӕ рӕсугъд нисантӕ тумугъ бийнонтӕ исаразунмӕ, адтӕй ӕд конд, ӕд уиндӕ, ӕд лӕгигъӕдӕ, зӕгъгӕ, куд фӕззӕгъунцӕ, уотӕ, уӕддӕр ӕ цард ба иснивонд кодта е ’нсувӕрти бӕдӕлдтӕн. Лӕвардта син ӕ уарзт, ӕ зӕрди гъар ӕма ин етӕ дӕр уонӕй дзуапп лӕвардтонцӕ.

цоков нох1

   Берӕ нӕ расадӕй Нох, ци ӕнамонд нез имӕ разиндтӕй, уой хӕццӕ ӕ меддуйней тох кӕнгӕй ӕй хаста ӕ къӕхтӕбӕл, фал, ку ӕрнӕфӕразгӕ ӕй, нез ибӕл уӕлахез кӕнун ку райдӕдта, уӕдта ӕй ӕ кӕстӕртӕ тухсун ӕгириддӕр нецӕбӕл бауагътонцӕ. Е ’носон дуйнемӕ си рандӕй арфиагӕй ӕ фӕсте ӕрмӕст рӕсугъд имисуйнӕгтӕ ниууадзгӕй. Ӕма ин еунӕг Хуцау исагкаг кӕнӕд рохс дзенет! Куд ӕ уӕлӕуон царди, уотӕ ӕ уарзон адӕмтӕ ӕма хеуӕнттӕн ба хуӕрзауодӕн фӕккӕнӕд ӕностӕмӕ. Рохсаг уо, адӕмти уарзон Нох!

       Хеуӕнттӕ ба арфӕ кӕнунцӕ еци еугур адӕмӕн, сӕ зинӕй син хай кадӕр райста Нохи зиндзийнади фӕдбӕл, уонӕн, ӕма игъосун дӕр кӕнунцӕ ӕ 40 боней садахъа ке уодзӕнӕй 19 апърели, геуӕргибони.

                                                               Хеуӕнтти номӕй Чихтисти Р.